DA LI JE GLADOVANJE ZDRAVO: da li autofagija usporava starenje i leči bolesti

Zbog manjeg ili većeg viška kilograma koji su se “nakupili” tokom ograničenog kretanja zbog epidemije COVID-9, mnogi su sada u potrazi za brzim i efikasnim rešenjem, a kao novi “model dijete” sve češće se praktikuje povremeno ili ograničeno gladovanje. 

To je režim po kojem se više sati dnevno uopšte ne uzima hrana, a njegovi pobornici tvrde da sprečava nastanak gojaznosti, ali i da pomaže u prevenciji dijabetesa tip 2, karcinoma i drugih čestih bolesti. 

Ipak, dokazi o pozitivnim efektima ove metode do sada su izvedeni samo na osnovu kratkoročnih studija, dok se relevantni podaci o dugotrajnim efektima još očekuju.

Doktorka Ivana Šarac, naučnik u oblasti ishrane Instituta za medicinska istraživanja, kaže u intervjuu za “Novosti” da gladovanje koje dovodi do smanjenog ukupnog unosa hrane u dugoročnom periodu i sprečava povećanje telesne mase, može da smanji rizik od različitih bolesti ukoliko je povremeno, ograničeno i umereno.

– Tumori, dijabetes i neurodegenerativna oboljenja povezana su sa prekomernom i nepravilnom ishranom.

Postoje dokazi da umerena kalorijska restrikcija može da smanji verovatnoću da se ove bolesti jave i da se poveća dugovečnost – kaže dr Ivana Šarac. – Međutim, to ne znači da ovaj metod ima prednost nad klasičnim, “proverenim” dijetama i fizičkom aktivnošću.

Kakvo je to povremeno gladovanje koje se sve češće spominje u pozitivnom konekstu?

– Da li povremeno gladovanje ili autofagija, o kojoj se dosta priča u poslednje vreme i koja se navodno pojačano aktivira kod gladovanja, zaista ima ulogu u sprečavanju starenja, degenerativnih i malignih oboljenja, nema pravih i sigurnih dokaza. Potrebne su dalje studije koje bi ovo potvrdile u praksi.