/MUDROST NAD MUDROSTIMA: Priča o stadu ovaca je sve što treba da pročitate danas!

MUDROST NAD MUDROSTIMA: Priča o stadu ovaca je sve što treba da pročitate danas!

Bio jednom jedan čarobnjak koji je imao veliko stado ovaca. Svaki dan je jeo po jednu ovcu iz stada…

Kažu da je ova priča bila omiljena Georgiju Gurdžijevu koji ju je rado pričao svojim učenicima.

“Na proplanku, usred ogromne šume, živeo je mađioničar koji je imao veliko stado ovaca. Svaki dan je jeo po jednu ovcu iz stada. Ovce su čarobnjaku pravile velike probleme – razbežala bi se po šumi, a on je morao da provede dosta vremena hvatajući jednu ovcu, a druge skupljajući u stado.

Naravno, ovca koju je nameravao da ubije osetila je to i počela da se očajnički batrga, a njen vrisak je plašio druge. A onda je čarobnjak odlučio da smisli takav trik – razgovarao je sa svakom ovcom nasamo, i inspirisao ponešto u svakoj.

Jednoj ovci je rekao: “Ti nisi ovca, ti si čovek kao ja. Nemaš čega da se plašiš, jer ja samo ubijam i jedem ovce, ali ti si jedina osoba u ovom stadu i samim tim moj najbolji prijatelj.”

Drugoj je pričao: “Što bežiš od mene kao druge ovce. Ti si lavica i nemaš čega da se plašiš. Ja ubijam samo ovce, a ti si mi prijatelj.”

Trećoj je rekao u poverenju: “Slušaj, ti nisi ovca, ti si vučica. Vuk kojeg poštujem. Ja ću, kao i do sada, nastaviti da ubijam po jednu ovcu iz stada dnevno, ali vučica, najbolja prijateljica mađioničara, nema čega da se plaši.”

Tako je svakoj ovci govorio i svakoj napomenuo da ona nije ovca, već sasvim druga životinja, koja se razlikovala od svih ostalih ovaca u stadu. Posle ovog razgovora, ponašanje ovaca se potpuno promenilo – pasle su sasvim mirno i nikada više nisu bežale u šumu. A kada je čarobnjak ubio drugu ovcu, pomislili su: “Pa, ubili su još jednu ovcu, a ja, lav, vuk, čovek, čarobnjakov najbolji prijatelj, nemam čega da se plašim.”

Pa čak i ovce koje je nameravao da ubije prestale su da pružaju otpor. Samo bi prišao jednoj od njih i rekao: “O, moj najbolji prijatelju, nismo dugo razgovarali. Dođi u moje dvorište. Moram da se posavetujem sa tobom o stadu ovaca.”

I ovce bi ponosno išle za mađioničarom u dvorište. I tamo je zaista pitao svog najboljeg druga kako ide u stadu. Žrtva mu je rado ispričala sve, a onda bi je čarobnjak ubio. Pošto je smrt došla odmah, ovce nisu imale vremena da bilo šta razumeju.

Čarobnjak je bio veoma zadovoljan – visoko je podigao samopoštovanje svake ovce, kao rezultat toga, one su prestale da pune svoje glave mislima o neposrednoj smrti, postale su manje neurotične, uživale u životu i mirno grickale travu, zbog čega je njihovo meso postalo mnogo ukusnije.

Tokom godina, čarobnjak je lako upravljao ogromnim stadom, a najzanimljivije je da su ostale ovce počele da mu pomažu – ako je neka prepametna ovca počela da pogađa pravo stanje stvari, onda su ostale ovce. .. pa, to jest lavovi, ljudi, vukovi – obaveštavali mađioničara o čudnom ponašanju ove ovce, a sutradan bi je mađioničar sa zadovoljstvom pojeo…”

(Izvor: stil.kurir.rs)