Pismo majke sinu: “Majka ti je toliko dobra učinila, a ti se ne osvrćeš na nju”

Važno je poštovati roditelje dok su živi, kasnije kajanje nosi preveliki teret i muči osobu.

Ako te neko jednog dana poštuje, bio bi ti zahvalan čitavog života, a tvoja majka ti je učinila toliko dobra i ne osvrćeš se na nju, ona se dobro ophodila prema tebi, a ti je ne nagrađuješ. Godinama je bila tvoja sluškinja, a sve si zaboravila dok nije stigla tvoja veličina!

Moj sin! Kad god čujem nešto lijepo o tebi, radujem se jer si moja vrsta, ali pitam se kakav sam grijeh učinio da me ne posjetite i ne želite vidjeti svojim očima. Jesam li vam ikad uskratio svoje pravo na mene ?! Barem me stavite u položaj obične sluškinje i dajte joj svoj kredit.

Pokažite mi neku dobrotu prema meni, dajte mi moju nagradu i lepo se ophodite prema meni. Oh, sine moj! Želim te vidjeti, ne želim ništa više od toga. Dajte da vidim oblik vašeg lica! Srce mi plače i suze teku. Nastavljate sa svojim životom, a ljudi pričaju o vašem dobrom moralu i njihovom poštovanju prema njima.

Nije li došlo vrijeme da se vaše srce sažali nad staricom koja je preboljela i koja vas želi ubiti od čekanja. Uništili ste joj osjećaje, naljutili ste njeno srce do te mjere da su joj se na očima osušile suze. Ne žalim se ili ne molim protiv tebe, ne pokazujem svoj bijes.

Ako moja dama pređe oblake i stigne do nebeskih kapija, moje će prokletstvo nad vama doći i bijeda će doći na vas i vašu porodicu. Ne, neću to učiniti, ti ostaješ moja duša, moja sreća i proljeće mog života. Budite sigurni, sine moj.

Kosa počinje bijeliti, godine će proći i ostarit ćete, a nagrada je prema radu. Napisaćete pismo sinu sa suzama u očima, kao što vam pišem. Oh, sine moj! Priuštite majci njenu nesreću, a zatim odbacite njeno pismo, ako želite. I zna ko dobro radi, to čini sebi, a ko se loše ponaša, šteti sebi.