/SUTRA JE JEDAN OD NAJRADOSNIJIH SRPSKIH PRAZNIKA: Žene, ovo nikako ne smete da radite na Blagovesti!

SUTRA JE JEDAN OD NAJRADOSNIJIH SRPSKIH PRAZNIKA: Žene, ovo nikako ne smete da radite na Blagovesti!

Najvažnje je da se radujete njemu sa svojom porodicom u slozi!

Sutra slavimo uspomenu na dan kada je Arhangel Gavrilo obavestio Devicu Mariju da će roditi Sina Božjeg. U čast ovog događaja iz Novog zaveta imamo jedan od najlepših praznika “Blagovesti”.

Za ovaj dan se vezuju različiti običaji, ali ono što je najbitnije je da pronađete unutrašnji mir i sklad sa sobom. Ovaj dan nas podseća i na važnost zašto je važno da budemo blagi ljudi, oni koji vole srce, i srcem im se vraća.

Dame, nema česljanja

Verovalo se i da se na Blagovesti žene ne češljaju, kao i da ne valja na taj dan praviti nove opanke. Dobro je na ovaj dan umiti se u reci ili potoku, a Blagovesti naročito slave žene.

Molitva za porod

Na ovaj dan u crkvu obično idu žene koje žele da zatrudne. Tada se mole nad ikonama posvećene Blagovestima, jer je ovaj praznik asocijacija za lepe vesti.

Interesantan običaj “ranilo”

Do Uskrsa, dok traje post, ne bi trebalo da bude velikih veselja. Ali, to ne važi za ovaj običaj, on se vrlo veselo praznuje! Pevala bi se devojačka pesma, a veselje bi se osetilo već u ponoć ili u praskozorje na Blagovesti.

Čisti se kuća

Obavezno počistite kuću i dvorište. Oni koji imaju životinje, neka očiste obore, štale. Sve što imate od đubreta – bacite.

Žena, Kuća, Čišćenje Kuće
foto: Profimedia

Bukara

Negde je bio običaj da devojke uoči ovoga dana nakupe suve grančice i drva, i od njih naprave velika vatru, obično na kakvom brdu ili seoskom raskršću. Uz vatru se veselilo i staro i mlado, i muško i žensko. U Vojvodini i ističnoj Srbiji ovaj običaj zadržao se do XX veka gde se nazivao bukara. Naložena vatra se preskakala radi zdravlja ljudi i stoke, ali i da ljude, kako se verovalo, ne bi te godine ujedale zmije.

Gotovo sa hladnim vremenom

Pre je na Blagovesti narod imao običaj da kaže:

– Ako na Blagovesti kiša okvasli volu rog, biće dobar rod.

Takođe, smatzra se da od ovoga dana počinje toplije vreme, tako da zimske stvari možemo odložiti.

Ne spominjite zmije

Zbog verovanja da se na ovaj dan bude gmizavci iz zimskog sna, na Blagovesti se nisu spominjale zmije. Uoči Blagovesti, deca su lupala mašicama o gvozdene predmete obilazeći oko kuće, staje i tora i vikala: “Bež’te zmije i gušteri, bež’te zmije i gušteri!”

Bude se i ostale životinje

Verovalo se da na ovaj dan medvedi izlaze iz svojih brloga, i da štuka razbija led repom. Ovoga dana ni ptice ne viju gnezda.

Sredite voćnjak

Smatralo se da na Blagovesti voćari treba da kaleme voće, a vinogradari orežu lozu.

Stil